Inspektor Yoda Zgužvani i ulična umetnost naopačke

The speaker introduces Srđan Tunić as a colleague who is a researcher in graffiti and street art. Tunić has a background in art history and cultural management. He started researching graffiti and street art through projects like "Kustosiranje" and "Infiltri." In 2016, they launched the project "Street Art Walks Belgrade" to explore graffiti and street art in the city. Tunić will discuss his work and activism in the field. The speaker also mentions their own interest in the topic and the importance of studying the impact of graffiti and street art on society. They use archives, social media, and Google Maps to analyze the context and messages behind the artworks. The speaker highlights the presence of LGBTQ+ activism in the street art scene and the importance of queer and activist perspectives. They mention specific artists and projects that have contributed to the graffiti and street art culture in Belgrade. The speaker also discusses the toxic messages and hate speech found in public Hvala svima još jednom što ste došli. Moja večarašnja uloga je moderator, tako da ja neću mnogo pričati. Kao što je pomenuto, Srđan Tunić će držati prezentaciju, ali htjela sam da vam predstavim Srđana Tunića kao kolegu koji je jedan od redjskih koji se bavi istraživanjem, ozbiljnim istraživanjem u akvirografite i street arta, i to u Beogradu pa i šire. On je diplomirao Istariju umjetnosti, zatim je masterirao management u kulturi, išto u Beogradu, pa je onda opet masterirao na Istariju umjetnosti, ali ovakvu putu u DC Davisu u Kaliforniji. I tada je zapravo branio rad o inspektoru Iodi, i na osnovu tog rada je dobio stipendiju i mogućnost za doktorske studije na Temple Universitetu u Filadelfiji. Istraživačkim radom vezanim za grafite i street art počeo da se bavi u akviru projekta koji se zvao Kustosiranje. Dakle, nešto vrlo ozbiljno i vrlo vezano za institucije, a zapravo nešto što razbija institucijski sistem i bavi se nekim drugim stvarima. Zatim je jedan vrlo zanimljiv projekat koji se zove Infiltri, i koji je zapravo povezivao prostor Severne Afrike, Balkana do Nemačke, ali su se bavili istraživanjem grafite i street arta i tadašnjom revolucijom na prostoru Severne Afrike. I 2016. srđanija zajedno pokrećemo Street Art Walks Belgrade, projekat koji je zapravo imao za cijelje da se bavi istraživanjem grafite i street arta u Beogradu, ali na samodrživ način, tako da smo pokrenuli ture kao način da obezbedimo sebi osnovne uslove za život, da bi smo mogli da se bavimo istraživanjem grafite i street arta. Ja sam izuzetno ponosna i radujem se što je srđan imao priliku i mogućnost, naravno svojim trudom i radom, da uradi nešto ovako značajno, naročito što je reč o umetniku koji je zapravo jedna fantastična pojava, do tada nikad vidjena i posle toga nikad vidjena na našim ulicama, ali o svem tome dalje će vam pričati srđan. Ako vam treba mikrofon, samo podignite ruku pa će vam proslediti. Idemo uživu na radiju Krova, tako da znate. Ako ima opet neki slušavaca on the air, da mogu da naš čuju. Hvala te ljudi na ovom divnom uvodu. Trebalo je da odem pa da se vratim. Šta sam htio da kažem? Da nastavljam neki cilj koji sam započeo. Zapravo moja ideja da se bavim inspektorijom je odame krenuo negde te bila jesen, zima, 2020. Ono pandemijska godina, užas i ja sam nekako razmišljao želo bi da nastavim da se bavim ovim radom, da u tom nekom periodu kraham raznih nekih projekata i inicijativa. I shvatio sam da mi je bio posebno ovaj izazov. Imao ću priliku da se opoznam s umetnikom, naravno plateći njegov rad na ulicama. Pomislio sam da ovo bi bilo odlično da uklopim razne neke stvari. U tom trenutku sam shvatio da mi je možda bilo malo emotivno i teško da se izbavim sa nekim stvarima, vidjet ćemo kasnije zašto. Međutim, poskrivil sam sve moguće fotografije sa socijalnih mreža, otišao u moju arhivu, u Ljiljinu arhivu, skupio nekako materijali i postavio nešto što će mi kasnije koristiti u radu. Sada da ne dužim više o tome, još malo o meni, nešto što poslano volim da pričam o sebi, ali čisto da znate odakle, zašto ove radi, odakle dolazi nekako i ove radi i ja, okroz motivaciju. Smatrio sam tada da inspektor je u Opusu sada nijedio analiziran kao celina, mnogi radovi su nestali, kao što se inače dešava sa uličnom umetnošću. Umetnik više nije aktivan u ulicama i van fokus je nekako i medija i publike. Meni je to bila potreba za suočavanje sa prošlošću, bliskom prošlošću, pamćenje i, da kažem, formiranje nekog kritičkog diskusa vezanog za neke savremene koncervacije koje se dešavaju na ulici kroz poruke mrežnje i uličnu umetnost i, rekao bih, nekih skoro nepostojećih LGBTQ plus aktivizam na ulicama pozovi možda oko peti nešto godina. I kao što sam rekao, slični izazovi, kao što smo ih imali 2010. nažalost, kada je umetnik radio. I pa u nekih istraživačkih pitanja zanimalo me na koji se način umetnik bavi o apatijom, desenzibilizaciju i nasilju na našem društvu, kao nečem što mi se činova da leži kao neke glavne problemi iza svega ovoga, koje lokacije poruke je birao i zašto, kako su ulice Beograda bile ekvirovane ili kvarene njegovim intervencijama i možda najvažnije što možemo da naučimo od njegovog aktivizma i šta je relevantno za nas dan danas. Ovoj put me je poveo kroz arhive, kroz digitalni materijal društvene mreže i takođe kroz koristjenje Google Maps u nekom malo obimnijem vidu. Čudna je prilika i moram da se zahvanim Google što radi uopšte ovo, jer imamo 2013. i 14. onaj Google, kako se zove, Google cars su pripimali ulice Beograda baš kada je inspektor počinjao svoj rad, tako da sam mogao da vidim cijel nekako kontekst ulice. Zato što često kada slikate neki pisk koji vam se sviđa, slikate samo to. Možete slikati nešto malo u širinu, ali sve ostalo nekako jih zaboravite i vi ne možete da uradite. Što mi je bilo jako važno da razumem ovaj rad. Neće biti puno ovih slajdova sa tekstom, obećujem vam, ali evo samo mali neki rječnik pojmova. Kad kažem aktivizam, mislim na spoji umjetnosti i aktivizam. Kad kažem queer, queer znači više različitih stvari, dolazi iz eid-aktivizma osamdesetih, postoji kao akademski diskurs, posebno na zapadnjavskim univerzitetima, također postoji kao identitet. U nekim trenutima sam osjećao da može raznaći sve i svašno, to mi je bilo jako teško da prihvatim različitih istraživanja i ono sam se odlučio da baziram svoj rad na jednoj definiciji koja meni radi posao, u ovom slučaju to je David J. Getsi, da je queer strateška umjetnička praksa, queerovanje odnosa, subverzija, stvaranje drugačijih srodstava, kinship, odupiranje heteronormativnosti i pokrešenju umjetavanju na performativni način. E, onda me je zanimalo na koji način to funkcioneš u lokalnom nekom kontekstu. Okej, i queer i gej su poznamljenice sa zapada i zemljarskog, ali koje su neke specifičnosti u lokalnom kontekstu? I tu mi je najviše koristila definicija Queer Belgrade Collective-a koju su isto radili u 2010-ih. Oni su definisali kao kvar, odnosno kvar u mašini, kapitalističkom, nacionalističkom, rasističkom, militarističkom, seksističkom i homofobičnom sistemu koji nastojimo da pokvarimo. A 2010-ih imali smo jako dinamičnu graffiti i street art scenu u Belgradu. Neću se puno baviti istorijom, mogu o tome da pričam kasnije ako vas nešto zanima. Imali smo anonimni kolektiv koji su radili ove pacove kroz grad, koji su samo dvijede do trinaste godine istagovali ceo grad sa nekim kao likovima iz huda. Onda je bio A.R. automatizacija i robotizacija. Umetnik koji radi ove fenomenalne stencile po gradu, više nije aktivan. Pojavljao se Pijanista, ovaj mačak je možda bio jedan od prvih radova njegovih u tom periodu. Imamo grobarski trash romantizam, ovde predstavljen sa Duškom Radovićem, sad tek pojavljaju i ovi crno-beli Morali, Mahom Podolčevu, TKV koja radi od 2004. godine sa svojim stencilima i prestapovima, i, da kažem, stari grafiteri poput Lojteka koji radiš od kraja 90. I kad idem ja pričam o uličnom uprstu, obično mislim na ove stvari, međutim i ove druge stvari su bile na ulicama. Od kraja 2000. do, ja mislim, do brano negde sredine 2010. postoje poruka mrežnju u javnom prostoru. Jedan od mojih najomiljenijih ponavodnicima je bilo ova gore levo, ove smrt pederima koja se nalazi u studijenskom parku, i ostava je godinama ostajala tu. I meni je bilo fascinantno kako su ove poruke prosto obstajale u javnom prostoru bez ikakvog sankcionisanja, bez ikakvog brisanja, često bez ikakvih reakcija. I to mi se dopada ovako, je malo drugačije. Propastili ste moju mladost koja, mislim, je u tvojoj blizini na donjem brojčuvu. Javni prostor je bio dosta toksičan sa svim ovim porukama, i nažalost je ponovo postao, ja mislim, negde u periodu, ono, posle Covid-a. Ono što je važno reći je da grafiti u smislu poruka u javnom prostoru se često uzimaju kroz neke alternativne medije koje koriste marginalizowane grupe. Međutim, u ovom slučaju problem je što određene grupacije uzimaju taj jezik da bi iskazala nešto što bi se mogle potomačiti kao glas naroda, ali zapravo je glas određene grupacije koje, kroz ponavljanje ovih motiva i poruka, žele da, neće kažem, obeleže teritoriju, ali da označe javni prostor i da pokuša da ih ima puno. Kao i recimo sa navijačkim oralima i grafitima kojih ima dosta po gradu. Spiče se utisak da je to, da kažem, dominantni diskurs u određenom delu grada, ali zapravo to je jedna grupacija koja takvu sliku žele da formira. Ups. I ono što je meni zanimljivo je kako su aktivisti odgovarali na to. Ja sam se usesredio na queer aktivizam, toga ima mnogo više. Bilo mi je zanimljivo jer čini mi se da je bilo mnogo više odgovara na ove poruke u javnom prostoru. Jedan od meni omiljenih, ali stvarno omiljenih je ova gora je levo, obrazi im ovu kampanju pred Pride 2009. čini mi se, čekamo vas, gde je grupa umetnika pravelovesten sile naš čekate sa Batmanom i Jokerom, tu je bilo i Modesty Blade, bili su i, kako se zove, Spider-Man, Superman, kaže, stigao sam, evo me. Oni su bili u pacencu grada. Bilo je neki drugi stansira, poput ovog, najebom vas predaju, nekoj kapitalizam, koji se tokođer nalazio i u Nišu. Bilo je nekih anonimnih koji su radili aktivistki, nipoput ovog lesbeke su vaše komšinice. Organizatori Pride-a su pravili stansire koje vidite u sredini, na Pride se ne zove, na Pride se dolazi, domaćin je Srećan Pride, mislim da se tako zvao. Bilo je ovih, da kažem, manje više anonimnih, gdje su se reći menjale, neće šetati, postoje neće smetati, da su te poruke neutralizovali i, da kažem, nekih malo više promotivnih u smislu ovo gore le, gore desno. To je akcija ipak ogledala, ovo je ipak stencilo, su radili stencile i ogledala, 2014. godinu, se radi sa TKV, gde su ilustrovali, prikazivali poznate feminiskinje iz sveta i u nas, što se kaže, koji su svi sto nalazili po celom gradu. Vidjet ćemo kasnije i još jedan primjer njih. Ovo je cel kontekst, da bismo došli do instruktora Iode Zgužunog, ja mislim da bi cijelo predavanje da se posvati samo tom kontekstu, ali da pređemo na samog umetnika. Inspektor je Ioda, Mops, sa leve strane, koji je dobio ime po Iodi iz Zvatova zvezda, zbog izgleda to i zbog mudrosti koja je sejao za sobom, što ćemo vidjeti malo kasnije. Tu je Nikola Nikše Herman, u sredini, koga ste možda i poznali, ili njegovog psa, koji svi čine ovaj jedan vizivni pseudonim Ida ovog lika. Sami početki su bili kroz projekat koji se zvao Mesto za ljubljenje, koji je bio aktivan između 2012. i 2014. godine. To je bila grupa učesnika i učesnica, dve trećine njih je vidio na ovaj slijedicu u sredini. Oni su formirani kroz radionicu koju su vodili Kornelij Asabo i TKV, mislim da se zvala veoma Čitanje grada, to je bilo i knjiga pod istim nazivom. I neka početna ideja je bila da se označe kao bezbeni, simbolični bezbeni prostor u gradu, kroz ovaj stencil koji vidite u sredini. To su četiri ugla, četiri zida, doma sa napisom Mesto za ljubljenje i bila je ova varijanta sa tiglama i nešto poseće na kuću. Međutim, Nikša je bio malo nezadovoljan projekcom, jer je taj neki možda queer potencijal, neko queer čitanje samih ovih poruka možda i zostalo. Jednim delom ljudi su se slikali pored ovih mesta kao pored romantičnih mesta, što je bilo okej. Ali je bilo ideja da se taj repertoar malo prošivi i on kreće da radi pod pseudonimom Nikčet. Na desnoj strani vidite te neke prve stencile sa Fredijem Merkurijem, praćen sa Jodom, sa psom. I povako, u jednom momentu Joda, poslednik glavni lik na njegovim društvenim mrežama i lik koji progovara i komentariše poruke u javnom prostoru. Onda je postepeno reprodukovana zidolima kroz svoj stencil i onda kroz poruke po kojima je inspektor poznat. Ono što je zanimljivo, inspektor koristi nešto što je u suštini u srcu grafita, proet tag. I u svetu ulične umetnosti taj tag je obično vizivne prirode, zapravo postoje neki pseudonim koji je anoniman. Inspektor se nije podpisivao kao takav, tako da je zapravo bilo teško naći o kome se radi, nije bilo neke reklame za društvene mreže, nekog hashtaga ili tako nešto, tako da neki način ste mogli da znate za umetnika unaprijed. I video ono očuvajte kroz word of mouth. I zanimljivo što je ovaj vizivni tag jako zanimljiv, videte primjer TKV i ispod ovaj primjer Andre the Giant, Obey, što je radi o Shepherd Ferry, na neki način imate propagandu kroz cijel grad, kroz neki sadržaj koji ne znate kome pripada. Zapravo imate jedan izmišljeni lik, fiktivan lik koji kreće da komunicira sa vama. Sečete se zube, zuba je krat Belgrade. Niko nije znao ko je zuba, nije bilo bitno ko je zuba, ali se o njemu priča i postaje neki urbani, misteriozni lik. Na isti način je funkcionisao i inspektor. Nešto što mi se čini, gde leže originalnost inspektora u Beogradu i u prekašnom svetu ulične umetnosti, kod nas je sve što je kreirao jednog jako simpatičnog lika, jednog karaktera, koristio jasne, kritičke i veoma raznolike poruke, koristio humor i veliki smisel za igru i prevratanju značanja reči, kvirovao, odnosno kvario je ta javni prostor, imao je kontinuiranu produkciju. Znači od kraja 2013. do 2018. usparo je 4. i 16. silu 2020. godine, dosta aktivizma nastaje kao reakcija na određenje neke probleme ili dešavanja u društvu i nažalost se ne nastave. Ovde mislim da je značeno što imamo isti lik koji je radio ovih, recimo, pet godina u različitim nekim formama. Po mojom istoživlju, bilo je nekih skoro 200 različitih poruka koje je inspektor koristio, jedna trećina je bila neka generalna pozitiva, druga trećina duštvena kritika i treće su bile vedene za pitanje pola roda LGBTQ+, populacije. Umetnik je najviše radio u Beogradu, zatim u Zagrebu i Skoplju, po mojom znanju, i najviše je radilo u Samomale, u centru grada i po Dorćevu. Ono što mi se čini gde je Yoda zahvatio te neke potencijale kvira kao kvara, jednostavno koristećete kako se to kaže na srpskom kao interseksionalnost, interseksionalnost, kombinovanje različitih pola borbe, nije samo klasa u pitanju, nije samo rod, nego različiti aspekti društva koji su ne samo komentarisani, ali koji su uvezani zajedno. Da li su u pitanju prava životinja, otvor nasilju, da li su u pitanju navijači, društvene mreže, HIV pozitivni ljudi itd. Sve to ozevu njegov generalni aktivizam. E sad malo primjera. Samomala ima, čini mi se, najviše tih nekih radova koji su titlivi pola i roda. Prekazat ću vam samo nekoliko njih, zato što ima materijala koliko hoćete. Ovaj sa leve strane je Budi muško. Ovo se nalazi u koče Popovića. Fenomenalan mi je zato što postavlja izazov nekom maskulinitetu i nekom mačizmu kroz suh svoju suprotnost. Zašto ne bi pokazao da si muško time što ćeš pokazati pod navodnicima nežnu stranu. I opet kroz te neki moment obrtanja odnose ili nekih očekivanja. Prekaz od desne strane je direktna referenca na one poruke Miržnje, čekam vas, koje su si javljali pred Brajdove. Fenomenalno mi je što je inspektor ovdje to obrnuo na opačke kroz humor, naravno. Ne čekam vas, postoja čekam vas. I ta neka toksičnost i naslijed je neucijelizovano kroz ovakvu poruku. Ako se svećate, Batman i Joker su isto reagovali na taj sadržaj, ali su se nalazili odmah pored poruka Miržnje. Nešto što mi se sviđa kod inspektora je što je ovaj izraz bio nezavisan i nalazio se po cijelom gradu. Naravno, bilo je reakcija na sadržaj Miržnje, koju ćemo vidjeti isto malo kasnije. Heteroseksualci su se nalazili. Ovaj nadpis je nalazio po raznim nekim delovima grada. Mislim da je ovaj pored krta grada. Neko je pokušao da ga izbjuši s ovom crvenom brojem, pa je umetnik njega popravio malo. I recimo, primjer, s desne strane, straži svoj klitoris je bio jako zanimljiv. Kada smo radili intervju za ovo istraživanje, umetnik mi je rekao, ovo je jedini nadpis koji je nestao u roku od nekoliko dana i uvek je bio gažen. I baš nekako smo razgovarali o tome zašto je tako bilo. U javnom prostoru ima prepuno penisa, da li vizualnih, da li pisanih. Tako je bilo pitanje zašto bi nekomu je klitoris smetao, ali svaka fotografija koju sam našao u javnom prostoru je bila pretvrtana. Jedino ako umetnik nije slikao odmah nakon nastajanja, što ponovo pokazuje taj neki dispalans koji postoji u društvu što se tiče ovaj ode seksualnosti. Nešto što mi je bilo jako zanimljivo je što se sve o to pisanje biti drugačije i širi na druge društvene agrupacije. Okej, imamo sa desne strane, ipako gledalo, sa Oddville Lord, feminističkom autorkom i inspektor koji pravi tu referenciju koja je drugačija. Pa šta? Ali jedan deo njih se takođe odnosi i na migratsku populaciju, drugog u drugog se navazio dosta oko Sava Mala i oko onog parka kod ekonomskog fakulteta, pogotovo sa većim prisutstvom migranata sa bliskog istoka i iz Afrike, srvene Afrike, od 2015. godine nadalje i ovaj, izvinjujem, nisi moj stereotip, koji se isto nalazi u raznim delovima grada. Tako da se neki način ta borba malo širi. Jedan deo povrka se direktno tiče o nasila, ovaj rasizam ubija se isto nalazi u Sava Mala, gde se nalazi imigranski put. Ostali koji vidite na fotografijama su se nalazili u Knez Mihailovoj ulici. To je bila cela serija na ovim stubovima koji se nalaze preko puta Albanije. Neznanje rađa strah, strah rađa nasilje. Naoziva su još nekoliko njih tu. Ako se dobro srećam, bi je jedan koji se isto tiče o ljudi koji imaju sidu. Ne mogu da se sjetim dalje, ali dobro. I ove različite koje mi je bilo jako zanimljivo zato što istovremeno ukazuje i na različitost, ali koliko zapravo postoji sličnosti. I čini mi se da može se primeni i na migransko pitanje, ali takođe i na ljude, kao poput heteroseksualaca, na ljude koji su protiv marginalnih grupa generalno. Jedan deo povraka je direktno referisovano povrake mržnje. Ove sa govornje strane se nalazi u nastanici 26. na trgoju publike. Sviđa mi se ova igra reći opako, naopako. Bilo je samo par njih, koliko se srećam, u javnom prostoru. Kao i ovi koji se nalaze ispod. Recimo, bilo je zanimljivo, u njegove okolice se nalazi neki navijački i seksistički grafiti, odnosno poljuke, i sviđa mi se što je i ovdje napravio nešto, što je opet vosmisleno, jebeš pedeve, kao malu provokaciju. S jedne strane, okej, pusti ljude na miru, a s druge strane, ukazujući na tu latentnu, često latentnu privračnost, koju dosta ljudi koji su ekstremno homofobni zapravo imaju. I zanimljivo je što onda neko reaguovao na to, i napisao homofobiju, i opet, da kažem, ista neka poluka je samo bila pojačana ovoj, kažem, anonimnoj akciji. Bilo je ove poluke no hate, koja je bila del jedne međunarodne kampanje, ako se dobro sećam, i što je bilo zanimljivo, referisan je ponovo na mesto zaljubljanje, ali nije više mesto zaljubljanje unutra četiri zida, nego van četiri zida, sa polukom šunja se izvan četiri zida, opet možda i ukazujući da taj diskus straha treba da se promeni i da ljudi ne treba možda se plaše. Također je bila akcija brisanja poluka mržnju u javnom prostoru, što čini mi se nekako malo i izostaje u današnje vreme. Ova je akcija kolektiva ne bude ograničen misli, te je učestvovalo nekoliko umetnika, instruktor je naravno radio ove mopsove, ideja je bila da se uklanjuju ne samo poruke mržnjegu, poruke raznih pserofasšističkih organizacija po gradu, i poruka je bila, ova akcija je bila primićena u medijima i aktivisti u drugim gradovima Srbije i regionu su radili nešto slično, neka lančana reakcija. Navijače naši naslušni, instruktor je radio nekoliko nadpisa, nekoliko poruke koji su direktno pisali navijače, koji su bili i ostali veoma glasni u javnom prostoru, screenshot je sa google mapsa Donji Dođevi u pitanju, Govnji Dođevi je vezan za grobave, Govnji Dođevi je vezan za delije, imate ceo kvart koje je obeleženo izrezanim porukama, i ono što mi je bilo fascinantno je što je instruktor otišao u ovaj prostor, u ovu teritoriju u koju su oni obeleživi, da uradi stencil sada je najlepše, ja nisam to znao sve više na poruku koju su prema umetniku naše bake koristili kada je sve potaman. To je poruka koja je to našla mesto na samom navijačkom muralu. Kada ga je radio prišli su mi neki kvinci navijači iz komšivuka bili su fuzni zašto ono skrnoviš naš mural, kao pa ne vidite poštujem ga, to su bela boja to su vaše boje bla bla, lepa je poruka tako dalje, im su ga ostavili na miru što je na taj način uspio da se im filtruje u njihov prostor inače njegova filozofija, to ćemo vidjeti u jednom kratkom intervju i video kasnije bez konflikta krav je da mira ljubav i ludak kako je sam umetnik rekao i to je bio način da se prelazi u neki potencijalni konflikt i također da se na kraju krajeva i da te policija ostavi na miru i bilo je ove neke druge znaspise, navijači tepaju i ove delije koji su nalazio na Donja Dođevo, možda su još uvek tamo nalazi mislim fenomenalno, delije mislim da odete znak pitanja i jedno slovo postaje smešno, postaje jednostavno pokvarili ste, da kažem te neku posebu da se osvoji traditorija od strane navijača da ne dušim previše pošto ćemo, jer ja pokušati malo više da pričamo o iodi, naravno ako imate neke pitanja da sažem celu ovu prezentaciju čini mi se da nam trebaju neke budući iodi, neke budući inspektori čini mi se da postoji manjih savremenih aktivističkih inicijativa, jako imamo iste ili čak neke izazove koje se ponavlaju od 70. godina, mislim da su potrebne da se od kratkotvarnih akcija pređe na kontinuitet u prisustvu i izvezu na ulicama, takođe da se preusmerimo od reaktivnosti i hiperfokusa na nasilje kao nešto što definiše možda neki naš odgovor kao nečemu što je samostvojno stvaraloštvo i humor, nešto što je možda i odvojeno od tog nasilja što je neki diskurs naš diskurs za nas da ne zavisimo toliko od tih poruka mrežnje, kao u slučaju Kvara, to su neke akcije koje su lokalno obazivane i informisane i naravno nastala korišćenje ulične umetnosti kao nekog alternativnog medija, ima puno poruku u javnom prostoru imamo društvene mreže, ali mislim da svi i dalje se šetamo gradom da smo prisutni u tom prostoru koji je jako toksičan i ako ne možemo da izvodimo neko kao parem instituciju što bi trebalo grad da radi da se te poruke uklanjuju, možemo da na neki način ponudimo neke svoje čine pristane Pokazujem vam sad jedan kratak intervju koji ja je radila mreža Samo kažem da ćete umeti ka sobstvenim rečima i da vidite prosto kako se te akcije sa narodom izgledale šta ga briga, to je sve ovaj znak je protiv raka dojih ima roze pa ne znam ja, svaki ima neki svaki ima neke druge boje crveni ovaj riban je za hir čareni je za neki znak nemen ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je ovo je da kažem neko istraživanje koje sam započinjao je bilo da kažem začinjanje te teme kao neki vrh ledenog brega jer badanje inspektorom je bilo šta su drugi ljudi radili u tom vremenu i prostoru koja je neki predistorijac toga a koje su neke teme koje se ponavljaju mislim u tom trenutku već decenijama koji su neki izazovi zašto ljudi koriste ne znam stensiruje ili tako da ono morao sam onda da i da čitam dosta što se tiče istorije da se pozabarim nekim apiranjem tim aktivističkih inicijativa što njih je bilo urađeno morao sam da kontaktiram ljude neki su dozevi po prepravici kao ha to je ta osoba koja je radila to od 2013. godine onda malo sa njima da popričam i tako se nekako sklapala slika i imam utisak da čak i ta master teza i člana koji su izašli posle toga o inspektoru je samo jedna slika toga ja sam povukao jednu nit pokušao da mapiram neke da kažem ključne izazove ili teme ali verujem da toliko ima materijala da mislim da svako od vas piše o inspektoru napisali bi nešto drugačije tako da ne znam da sam odgovorio na tvoje pitanje ja sam mislila više ćeš pričati o metodologiji a to je on my preference pa mogu i o tome bilo je joj sve u hodu naozio sam neke ali ne mora, ne mora ok, ok to su naše akademske fore koji se nije bavio metodologijom, taj ne zna šta je agonija ok, slušao sam i oticam body methodology i što veće još bilo mislim, realno što se tiče metodologije, morao sam da budem u prostoru što nije bilo teško jer sam iz Belgrade i prosto šetam se grao da mi non stop otkam šta se nalaze na ulici a bilo mi je važno da vidim taj kontekst šta se nalaze šta je vezano za sam taj jedan pis ok, evo ga jedna jedina mudrost šta se nalaze u celoj ulici, šta se nalaze u braće Ksmanovića gde je bilo nekoliko tih poruka da nekako uvežem tu priču iskreno najveći izazov mi je bilo šta da radim sa materijalom napisati tekst dobro, koji primeri koja nit i to je tih ajde da kažemo to je tih 200 poruka promučka ti ono, uzmeš reširov staviš sve te poruke, izvučaš nekoliko imaš jednu priču promučaš još malo, izvučaš jednu ili neku drugu priču ja sam se nekako dosta dohvatio tog queer aktivizma, zato što mislim da to je veoma jaka nit i tim sam se principijalno bavio ali to je samo jedna od niti a to također znači razdvojiti tu nit od ostalih niti, koje su opet sve uvezane i onda rešenje za moj pisanje te teze je bilo što mi je mentorka sugerirala je bilo izabere lokacije, uzmi bavio sam se sa tri lokacije, bavio sam se sa Vamalom bavio sam se bože koja je bila druga lokacija Dojčovom i bavio sam se bio je Park Manješ, ne pomisliš Nije ono, park Da, taj park i bilo su dva neka pisa koje nisam možu dokaći do sada tako da tako da je to Niko? Niko, da da posle svega toga šta je tebi najjači zapravo utisak kada je u pitanju taj jodin aktivizam jer ono što se meni provlači kontinuirano kao nešto što mene svaki put podseci što me zapravo oraspoloži kada razmišljam o jodinim radovima su upravo ti briljantne poruke koje u jednoj reći sumiraju problematiku našeg društva kao što je taj onaj ispravljeni pis Gdelije što je bilo u mojoj ulici svaki put kad sam prošla pored njega bilo sam znam ko je ovaj genij ko je ono mogao da razmišlja tako suštinski da ovaj nešto što je toliko prisutno na jedan tako jednostavan način potpuno promeni tako da je meni recimo to ostalo jedan od mojih omiljenih je deđenderisan kombinacija deđenerisan i deđender kao bez roda tako da mi te pojedinačne reći koje zapravo služe kao prizma kroz koju može da pustiš tu jednu reći da se onda ona razlista na mnogo različitih aspekata od kojih možeš ona da vidiš kako zapravo to društvo u kome se nalazimo funkcioniše to jest ne funkcioniše tako da me zanima posle svega ovoga šta je tebi najjači utisak vezano za jodin aktivizam pa sama porava jode sama porava inspektora zapravo jer imaš puno inteligencije puno humora i te haiku poruke i te mudrosti koje su se nalazile na ulicama i što kažeš u par reći ti sumiraš nekakav problem a ga izvrstaš na opačke ovoj bilo je ono što se mi podsjetilo da je bučno ali kao buč koji se nalazio pored queer klubove tako da je bučno zato što je klub bučan ili zato što je ono queer friendly ali opet nije dovoljno jasno ali opet jeste kao na neki način markiranje javnog prostora da i mislim i taj humor koji zapravo neutrališe te te zapravo jezive poruke koje su napisane našim Miroslavom Evangelje Font ovoj nešto i kad pomisliš ono nije normalno da si u gradu koji ima toliko tih toksičnih poruka i ovo mi je bilo dojara zato što je hrabro zato što je toliko bilo raznovrstno i prosto kao da imaš, to se mi je napisao u naravi kao da imaš nekog uličnog uličnog lika koji živi u istom gradu kao ti znaš, koji je prisutan i koji to radi s kojim se s tobom komunicira sa zidovom i to je meni bilo dojara većina, puno poruka su imamo grafite koji su mahom tagovi samih umetnika imamo street art koji je dosta vizualan imamo poruke koje su najraznovrstnije vrste ovo je bilo nešto jako specifično ja mislim i jako unikatno ovo je za kreativno meni je još jedna stvar u svemu tome bila jako važna to je zapravo taj pristup nenasilne akcije da je što svesno što emotivno odebran taj nenasilni pristup i da se o mnogim vrlo ozbiljnim problemima u našem društvu koji mogu da proizvode baš suprotne aktivnosti to jest nešto što je agresivno i potencijalno problematično u našem društvu da zapravo budu da je Yoda imao pristup te nenasilne akcije prema svim tim stvarima i kao što je pomenuo u ovom filmu dakle u momentu kad mu prilaze policajci i pitaju ga zašto pišeš treba objasniti tako nešto nekome ko zapravo možda prošao kroz neki program senzitivnosti ali ali dobro što su prišli kao ne, to ne treba da radiš tako su ih instruirali ali zapravo ta nenasilna akcija mislim da je jedna od najznačajnijih stvari i da je to nešto što potencijalno može biti neka vrsta motivacije za neke buduće Yoda kao što ti kažeš ne znam šta ti misliš samo bih dodao isto to slažem se kompletno i pričali smo o tome dosta ti je poruka nisu bile e ja znam što treba da radiš sad ću ti kašem nisu bile da i nisu bile kaže ono didaktik nisu ti govorila što treba da misliš ovoj da će se bilo dosta onih fal da kažem grafita go vegan recimo koje su bilo malo kao neka propaganda recimo ili nekih ono drugih akcija mislim bilo je nešto kao isključe pinke ili ne znam šta znači govorili ti što treba da radiš go vegan je zapravo super primjer zato što ima sličnu strategiju kao Yoda znači ima ono karakter koji ide po gradu i nešto priča a zapravo je to jedna glavna razlika hvati se ti sad si mi to je ominjeni primjer znam sad si mi ono dao jednu razgraničenju moje glavi super srkija možemo ovako naravno za sat bez problema imamo još slajdova čekajte ovo sve nisam o svemu ovome tičao šanse ja imam pitanje ti vevni su u šocinu radili sjajno ja nisam s vama od početka ali me zanima nešto više o istoj samog institutora Yoda je kao da li mu možete nešto ukrsko možete Yoda je odnosno inspektor je krenuo kroz inicijativu mesto za ljubljanje koje je bilo između 2012. i 14. godine koje je krenulo kroz jednu aktivističku radionicu u suštini tekava je tu učestvovala Cornelia Sabo i to je bilo neki postrek da se krene naučiš da radiš stencile imaš poruku koju želiš da ispričaš da predlačiš ljudima i stencili se često koriste za aktivističke svrhe a ja sam malo pričao o tom nekom kontekstu generalno aktivizma queer aktivizma na ulicama od 2010. toga ima koliko hoćeš i to tek treba da se mapira nekako ali neka poneta je bila da mi se čini da je mnogo toga više bilo na ulicama tada nego što imamo danas i zapravo ne znam koji je razlog tome ovaj postoji razlog zašto umetnik više ne radi ali zašto ne imamo neke slične primere zato što slične su izazove ili su izazove isti generalno čini mi se da manje umetnika radi brisanje poruka mržnje i da radi nekakav aktivizm ne znam da li je to zbog komercijalizacije u uličnoj umetnosti ne znam da li je fora što se što ljudi neće nekome da se zameraju ili prošlo što imate taj moment nema zabrana u javnom prostoru uradit ćete ne znam neki nacionalistički sadržaj, bit će ovde zastava bit će ovde neki svetac i imate nešto što je tradicionalno mesto za grafite i za uličnu umetnost koje nestaju iz opticaja zbog tog sadržaja koji na neki način zaplune mesto i čini ga nedogivljivim ko će sad da nešto crta po zastavi kao počekaj zato nisi nacionalista kao počekaj za uličnu umetnost i tj. tj. tj. recimo imam u slučaju u Brankuvoj cijelu cijelu onaj deo ulice odakle dolaze od autobusa iz Zrvanjaka od kraja 90-ih to je bio hall of fame beogradski za grafitere i za umetnike to je mesto sadržajne nekačno sad moraš to da izazivaš mislim možeš naravno ali sa svim ostalim sadržajima po gradu opet se pojavljaju smrti onome smrti onome a bilo je dosta i nekih poruka oko kovida i političkih naravno poruka i da li mi se čini da se to ne briše koliko bi možda trebalo ili da nema ko to da briše i da nema puno nekih odgovora samih umetnika da to malo izazovu ili skomentarišu ja bih da prokomentarišem ovaj moment da ne postoji ta potreba među drugim umetnicima koji se bave grafiti kulturom i street artom iz prostog razloga što kada je grafiti kultura postala da kažemo zaista počela da funkcioniše u Beogradu sredinom 90. godina njihova svesna odluka tada tih prvih generacije je bilo da ne žele uopšte da se bave politiku jer je na nivou svih medija politika bila toliko prisutna da prosečna osoba prosto nije mogla da prođe kroz života da ne bude oskrnavljenog mozga zbog svih tih poruka tako da su ti prvi grafiteri zapravo rešili da se ne bave uopšte politikom ni na koji način već je se bavili isključivo svojim radovima iako to isto na neki način politički jer ako raditi nešto što vam je država propisala da ne smete da radite to jeste neka vrsta otpora i subverzije ali to se nekako nije gledalo na isti način i zapravo mislim da je ta prvobitna odluka da se ne bavimo politikom nekako samo prešla u 2000. pa onda i 2010. čita u deceniju i da je 2000. i da je 2010. da prosto nemamo tu neku vrstu potrebe za za izjavu svojom političkom izjavom i da je nekako jedina jedini aspekt kojima se bave ljudi koji nekad nešto pričaju o tome a da isključimo iodu recikliranje i ekološki ekološki aspekt i to uglavnom rade umetnice i sremena na vreme imamo neke akcije koje su vezane za rodnu ravnopravnost ali one nisu pokrenute od strane samih umetnika ili umetnica već su top down institucije, tako da je zapravo ova vrsta aktivizma koju vidimo kod jode bukvalno presedan i posle toga imamo Vudamina koji ima jasno otvorene i direktne političke poruke ali i on trenutno nije baš najaktivniji tako da ja samo da gledam, ne znam da li znate nešto doma, ali bilo je jedno vremeno koja se pojavio, malje, već su crni kvadratine preko radka Mladića da li je samo to da se pozitimo i da li vi možda znate nešto više o tome Znamo i ko je to radio to su umetnici umetnici imam ove, da ja ne znam tačno 100% da li su oni ali prateći ljude na prateći ih na facebooku mislim su to Vladan Jeremić Irena Redle zato što CZKD je imao onu akciju ovo nije moral, mislim to jeste moral tehnički, ajde namozim u tu priču i radili su rekonstrukciju radka sa tim kvadratom i vidio sam da je Vladan isto kačio te kvadrate, mislim super je to što je istorijsko umetnička referenca ali isto vremeno i aktivistička, ali opet je bio one off, bilo je tada i to je to i ovo što ljude kaže, samo da se nadovržem, staviti prvi grafiterij kod nas nije bilo direktno političkog sadržaja, bili su neke koji su bili više da kažem za neke socijalističke vrednoste opet je bilo nekoliko njih, to je opet bio presedan većina, i slažem se sa tim da je većina umetnika principalno se ne bavi političkim sadržajima, međutim kroz svoju aktivnost oni mogu da podrža nešto što je aktivistički, TKV koja učila delojke da se bave političkom umetnošću, sad ima kako se zove, vodi festival koji se zove Ogrozđem, na primjer to isto je neka vresta aktivizma možda ne toliko, da kažem ne direktna, nego klasična, ne znam stereotipna, ali Jana Danilović se isto bavi kroz svoj rad mislim da ima to neku stabilnu ljubavljenju aktivističkim učestvovanje u aktivističkim inicijativama i promišljanje bez obzira što rad ne mora to direktno referiše na to, ali mislim da generalno jeste problem zato što imate tu neku podelu aha, ovo su aktivisti, oni ne umeju da crtaju, oni rade ove poruke, onda imate umetnike koji znaju da rade ovakve stvari, a oni u tim projektima ne učestvuju i zato opet će se vratiti na TKV koja zaslužuje ono veliki spotlight koja dosta dala da kažem, podelila svoje znanje sa brojnim ljudima koji su bili deo toga aktivizma, rekao bih ali da ja mislim da bi trebalo da završimo, pošto već smo odradili sad vremena možda za kraj možda bi mogla da nam ispričaš o tom vičom kontaktu sa umetnikom i nešto što si možda naučio koji su kontakt sa njim ja većinom radim sa savremenim umetnicima i taj kontakt je fenomenalan nekad možete stupiti u kontakt sa ljudima nekad ne, ali meni je divno zato što malo više upoznate tu samu osobu vidite često radove uživo postavite pitanja koja va zanima ili gde ti je ovaj rad kako si ovo i tako dalje saznate mnoge stvari u mom slučaju inspektor je sa mnom podelio Nikša je sa mnom podelio svoju arhivu koja mi je dosta dopunila moj neki rad i saznac za neke stvari koje ne bi uopšte znao ja sam Nikšu upoznao preko Ljilje koja je sad godno pobegla odavde ja mislim da ona napravila prvi kontakt preko prve rekonstrukcije kada je bila rekonstrukcija? 2018. kada su bili u onom zgradu na Zelenjaku da je isto inspektor učestvovao i ti si napravila intervju sa njim i u tom nekom istom periodu smo se odlučili da se upoznamo uživo kao što da ne, saznali smo koja je osoba i onda smo se našli jedan dan na Dođu gde nas je umetnik probeo kroz neke radove koja se nalazi u centru grada što je bilo do jaja i saznao sam opet za neke radove za koje nisam imao pojma i to je na neki način meni bio postrek da se dalje zabarim tim radom jednostavno osetio sam ovdje imati toliko jednog jako dragocenog materijala samo bi bilo šteta nešto ne uraditi ko će da uradi dobro, ajde ja ću nešto da uradim i ti neki naši razgovori su mi prosto bili u glavi kao ne znam, kao neka motivacija je tako da kažem da zapravo radim sa samo istraživanje sjećam, snimao sam neku prezentaciju na faksu i nisam mogu da ulovim umetnika i bilo je tipa 2-3 dana pred samom prezentaciju meni se Niša javlja na mail kaže, ej, izvini ja kažem, divno, moramo intervju da napravimo i odradili smo dva neke intervjua jedan onako malo više prijateljski drugi je bio mi je bio više za snimanje za arhivu, da postavim prosto neka pitanja i da imam neki izvoj materijala da prostonecim umetnika svaki čas ali da, to me približilo u njegovom radu više sam razumeo u njegovom radu i bilo mi je saim tim dragocenije da uopšte i napravim to istraživanje i da nastane tim da se bavim pa dobro, ako nema više pitanja, da zaključimo u svakom slučaju za sve vas koji želite da se bavite s učinjenjem savremene umetnosti topla preporuka da kontaktirate umetnike i da zaista razgovarate sa njima jer je to neprocenjivo, a mi smo imali tu sreću da smo u višinavrat razgovarali sa umetnikom inspektorom Jadom Skužanim i to je jedno izuzetno iskustvo, onako kao kada te sunce ogrije posle duge zime taj nivo inteligencije taj nivo pozitivne energije taj nivo samosvesti to je nešto što se redko sreće i mislim da je to razlog zašto njegovi radovi i dalje traju i zašto ih se ljudi sećaju i zašto dan danas kada radi motore s rakija, vrlo često nas pita a gde su oni super zanimljivi radovi sa Mopsom nema ih više, ali nadamo se biće nečega što će biti slično ili možda isto toliko dobro. Hvala vam svima. Hvala što ste bili ovdje. Išli neku muziku da spraviš ono... Vadiš na odjeva, znaš...