115 години фудбал во Македонија - Момчило Илиќ

Today, we celebrate 115 years of football in Macedonia. Our guest is Momo Ilich, a legendary coach who has had a long and successful career. He started coaching in the former Yugoslavia and has worked with various Macedonian football clubs. Momo now resides in Belgrade and shares his memories and experiences on the Sports Radio program. He talks about his time as a coach in Strumica and Tetovo, where he achieved great results and developed talented players. Momo also mentions the challenges of working with limited resources and the importance of nurturing young talents. Despite facing some difficulties, Momo remains grateful for his time in Macedonia and hopes for the continued progress of Macedonian football. Денеска, мојот гостин во неделата во која што прославуваме 115 години од футболот во Македонија е едно наистина раритетно футболско име којо долгу време не сме имале можност да го чуеме низ медиумиве а за полозрацните футболски слушатели веројатно познато тренерско име. Популарниот Момо Илич кој во овие денови го прослави својот 90. роден ден а својот прв тренерски ангажман го имаше уште во времето на поранешна Југославија и тоа низ македонските футболски клубови овде. Господинот Момо денеска живее во Белград, го имаме во живо низ програмата на Спортската радио телефонски да малку еглуцираме спомени на футболот и едно наистина убаво време. Господин Момо, добар ден и добре да досте во програмата на Спортската радио. Добар ден вама, ваше редакција и свим спортистима, посредно футболерима и граѓанима државите на Р. Македонија. Момо, јас кажам, вие сте вистинска легенда кога е тренерска да работа во прашање, а ние прославуваме 115 години од историјата на македонскиот футболот, тие зачетоци, па со вас имаме можност да ни откриете малку повеќе зона, минато и како беше футболот, како се развиваше футболот овде низ Македонија. Од вашите први чекори како тренер, како млад професор, најпре по физичко, а потом како футболски тренер. Беласић је једином граду Струмици где сам тренирао Беласићу далеке 66. 67. године. У Беласићи сам добио изнанредне услове за рад од прецедника града Струмице, тако да сам у једног године, године и по дана водио футболски клуб Беласићо и направио диван резултат, посебно у другој години свог рада. Прва година је било упознавање са могучностима и тако даље, а почетком друге године направили смо тим који је поред осталог у јесенњем делу које сам водио побеђивао и са десет један конкретно борец из Титу Велес. У том граду и у том футболском клубу Беласићи поред осталог што сам направио диван резултат требали смо да идемо на прво место у тој другој години. Сворио сам и прву пионирску Мартене школу, не у Македонији, него у Југославији. Онда сам истестирао све ученике Мартене основних школа Струмице и направио сам једну фину екипу младдећака од 13-14 година, тако да сам посебно због тога сречан. Како је била условита за работа во тие години 60. кога бесте во Беласића споредвано со оно што футболоте денеска? Ево како, услове које сам ја имао у том тренутку у Струмићи су слични условима Мартене у ћитовој Југославији. Теран је био какав је бил, услови за рацу зависили од материјалне могучности града, односно људи који воде клуб, тако да сам ја посебно био сречан што сам дошео у Струмицу и у Струмићи сам почео своју тренерску карјеру и хвала свим Струмићанима и једноставно том дивном граду Струмићи где сам проео дивну годину и по дана. Остао би ја и дуже, међутим добио сам поноду из футболског клуба Бор. А он је био друголигаш, њихов тренер Радојица Радојићић није имао лиценцу да води клуб у пролечном делу првенства. Тако да сам ја 1. јануара 1967. године напустио Струмицу и отишо у футболски клуб Бор. Морам да напоменем да сам у том раду, као и у свим клубовим где сам радио волао да идем са клубом по селима да одигравам пријатељски утакмице. Тако сам у једном од села у околини Струмице пронашо једног дивног дечка Дрвошанова који је касније био изнанредан футболер Прилепске победе. Речићу вам шта се касније дешавало са мојим Радом рецимо следјећи клуб у који сам водио у Македонији то је био Петекс из Тетова. За времена представот у Тетова има једна приказна за тоа како легендата на Варда Васил Рингов дојде од Белградски партизан. Практично ви је го донесла? Да, из Шивеника долазим у Тетекс. Тетекс је из Македонске лиге ушао у другу лигу. И ја га преузимам на недељу дана пред почетка источне групе Друге Савјезне лиге. У току напуштања Шивеника, у среда, значи 4 дана пред утакмице у Белграду са Радом, ја сам остао у Белграду и снимио сам како игра Рад. Ми смо у суботу следјећу одиграли са Радом на стадиону партизана утакмицу. И имали смо 1-0 резултат, малце не до краја утакмице. Међутим, судјија је досудјио пенал на 17-18 по метру. И одиграна је утакмица 1-1. За вашу прићу, на тој утакмици су били присутни све судјије Друге и Прве Савјезне лиге, је су имали семинар у суботу и недељу. И сви су гледали тај безоблавију судђења. Шта да вам кажем, ми смо одиграли једнотимну утакмицу и узели бот. У тој првој години мог рада у Тетексу, ја сам снимио шта могу и кога могу да још узнем од играча. Међутим, фалио нам је играча. Замолио сам председника клуба, генерално директора Текса Стојана Джорджескова да дозволи да одем у Београд, а онда у Партизан. И из Партизана доводим 4 играча. Доводим Матића, Будисаљовића, Тодоровића и Рингова. Сви су тих футболери отписани од стране Партизана, али сам ја поставио питање седморици тренера, који су отписали дећаке, зашто отписују једног, другог, трећег и ћетрог. Јас су ми рекли да он не воли и не може и не жели да тренира. Да је разлог тај, због тога са неких 19 година мисли да имао, или можда 20, не могу тачно да вам дам колико је година. Дошли смо нормално у Тетову и јас сам кренуо са Ринговим. После сваког тренинга завршеног, он и јас смо стајали на стадиону, пошто је он волао да шутира. Јас сам га практично провокативно намеснио са 20 лопти. Прво да шутира са 5 метара свих 20 лопти, па је он ту шутирао, у спринту шутирао неких 100 метара, па онда са 10 метара, са 15 метара заледа 20, тако да он је имао свесна шта је радим, али сам му дао шансу да кондиционно добије практично оно што му је фалило. Рингови је по мени један од изузетно напуштанијих играча, он је био европски играч, међу тим могоје да буди и светски футболер, али је партизан направио страшну грешку са њим. Из Тетекса он долази у Вардар, из Вардара одлази у Динамо Загреби, Загреби одлази за Немачку. Велика штета за такав талент, огромна штета. И шта друго да вам кажем, ја сам сречан што сам га довео у Тетекси, што је поставо то што је поставо као футболер. 1. јануара 1981. године ја сам позван из Прилепа, победе која је била трећа у Македонској лиги. Испред ње био Перистер са 22 бода, Бреганица са 21, победа са 20 бода. И позов сам од стране клуба, укљукио сам и тројицу, четворицу дечака из подладка. И нормално, као тренер који је волео да упознаје и да види да осети таленат футболера, видим једног дечка од 16. година, то је Илија Найдовски. И укљућујем га у рад са првом екипом. Отишли смо у Охрид, где смо одрадили комплетне припреме за почетак првенства. Тамо смо одиграли девет утакмица, све победили. И као последњу утакмицу пре почетка првенства, долази нам Тетекс који је први у другој лиги. Победили смо га са 2.1. и долази нам сада Елистер у првом колу у Прилеп. У суботу, увеће, смо били у карантину, и мене председник клуба каже Абе, Момо, стоки биде утре уколико Илија направи грешка и ми загубимо утакмицу. Ја сам га погледао, насмејао сам се, потапшао сам се га по рамену и реко Председниче, не брините, ништа, биђе све уреду. Највећа ствар у том тренутку је била следећа. Илија је са непуних, ми имао 17 година, 16 година и 7-8 месеци, ја Илију стављам да игра задњег човека одгране. Што је невероватна ствар, и практично са Илијом и са том екипом освојам прво место, на крају смо имали само један пораз од победе из Валандове, где сам ја снимио Голмана, требали смо да победимо са 7-8-9 разлике, Голман је све то њихово одгранео, то је једини пораз који смо имали, на крају смо побегли Перистеру, који нама бежао 2 бода на почетку, 13 бодова на крају Првенства, и победа је постала Друголигаш. У међу времену ја снимим Другу, практично Македонску Лигу, при боју на Штипу, где смо гили са Рударом, приметим једног тимног дечка Сетинова. Како се завршило Првенство, доводим Сетинова у прилекску победу, доводим Голмана из Валандова као појаћање, и правим тим за прво место у Другој Лиги. Шта се дешава? Био је договор да добијем награду, одведљену за улазак у Другу Лигу, ја сам био исплаћан половично, и почао сам припојме за Другу Лигу. Међутим, клуб или председник нису хтели да ми исплате остатак новца, и на жалост моју ја напуштам победу, са великом тугом, јер сам уложио огроман труд да направим тим који је требао да иде и да конкурише за улазак у Прву Лигу. Које све био у навали тог тима? Маневски, Магревски, Глигоровски, Сусулевски и Милосовски. То је изванредан напад био који у пројећном делу направио хаос у Македонској Лиги. Са појаћањем Сетинова и Голманом, имао сам могучности победа да направи феномена резултата. Суок од победе морам да наговестим нешто што је незапамћено не у Македонском, не у Југословенском, у Европском и Светском футболу. На утакмици, посебно ћу вас молити да то проверите, на утакмици победа Феристер у Првом колу, срушен је рекорд навијача на утакмици, 25.000 гледалаца је гледало Македонски дерби. Реците ми ви, шта је то сада, ви сте млаћ човек, када дође на утакмици у Скопљу и тако даље, 25.000 гледалаца? Нико је скоро ово потредно време дурим им на репрезентативни, та на певани нема толку гледачи. Ето, синко, мој драги, ја сам пресечен човек што сте ме позволи да говорим о Македонском футболу, који је по мени изванредног тавента да су футболери Македоније. Међутим, мислим лично, то је моје лично мислење, у Македоније је радио десетина, да не каже, стотину тренера у ових 115 година. Поред осталог, у Прилепу су радили Шиаковић, револативни бек југословенске репрезентације, и један од највечих футболера у историји, да не каже Југославије, него Европе и света, да Маријановић је био тренер Прилепске победе. Међутим, велика је трагедија, зашто, ја честитам, морам да се вратим уназад на десетак или колико година, честитам Футболску репрезентацију Македоније, која учествувала на Европском првенству, а Лалвера, и то је велика честитка са моје стране, и желим Македонскому футболу велики напредак, да тренери посебно, посебно воде рачуне о талентима, и да са њима посебно раде. Момо, јас много Ви благодарам, што одвоите време малку да сви поразговараме, уште едно желочеститам, 90. одроден ден, и ви посавка вам уште долу живот и добро здравје, то је најбитно. Велики поздрав Вашој редакцији, и много Вам хвала, што сте ми дали шансу да се обратим свим практично спортистима, футболерима Македоније, велики поздрав, велики поздрав, моли Вас, целој Македонији, свим грађаним Македоније, од мене са 4 годне дивне провео у Македонији. Хвала Вам пуно, и још једно велики поздрав.